Poštovani,

Molimo vas da izdvojite malo vremena i popunite upitnik o zadovoljstvu klijenata.

Hvala.

     
Menu

Blog

Vi ste ovde: PočetnaBlogĈu vi parolas Esperanton? / Da li govoriš esperanto?

Ĉu vi parolas Esperanton? / Da li govoriš esperanto?

Ĉu vi parolas Esperanton? / Da li govoriš esperanto?

Veštački ili planski jezici su svesno sačinjene tvorevine od strane pojedinca ili grupe. Oni nisu blisko povezani sa kulturom određenog naroda, nadnacionalni su i stoga ne vređaju ničija nacionalna osećanja. Najveći broj konstruisanih jezika smišljen je zarad lakše komunikacije između govornika različitih jezika, i zato su uprošćeni i oslobođeni nepravilnosti i komplikacija prirodnih jezika.

Tokom vekova bilo je raznih pokušaja stvaranja ovakvih jezika. U 12. veku, Sveta Hildegard – časna sestra, mistik i kompozitor – osmislila je jezik koji je nazvala lingua ignota (nepoznati jezik), a koji je pisala pismom litterae ignotae. Od 18. veka konstruisano je preko stotinu ovakvih jezika koji su nastali sa idejom da popune osetnu prazninu nastalu usled povlačenja latinskog kao međunarodnog jezika. Najpoznatiji, i svakako najuspešniji, jeste esperanto – izum poljskog lekara Zamenhofa. Ako uzmemo u obzir činjenicu da je 19. vek bio obeležen buđenjem nacionalne svesti, onda možemo posmatrati nastanak ovog jezika kao reakciju na atmosferu tog vremena. Evo šta sȃm Zamenhof kaže u jednom od mnogobrojnih pisama:

„Jezik raznih ljudi uvek mi je bio najdraža stvar na svetu... U mom detinjstvu pasionirano sam voleo ruski jezik i celu rusku kulturu; ali sam se uskoro uverio da moju ljubav plaćaju mržnjom, da isključivi vlasnici tog jezika i zemlje sebe samo nazivaju ljudima...video sam da sve druge jezičke grupe koje žive u mom gradu recipročno se mrze i međusobno napadaju…i mnogo sam patio zbog toga, i počeo sam da sanjarim o tim srećnim vremenima kada će nestati sve nacionalne mržnje, kada će postojati jezik i zemlja koja će pripadati svim svojim žiteljima, kada će ljudi početi da razumeju i vole jedni druge.”

Zamenhof 1887. godine objavljuje „Prvu knjigu esperanta”, pod imenom Doktor Esperanto (doktor koji se nada). Jezik je izgrađen na osnovama romanskih, germanskih i slovenskih jezika. Danas se ovim jezikom služi između približno 2 miliona ljudi. Interesantna je činjenica da esperanto prevazilazi polazišne tačke i ideju transkulturne komunikacije razvijajući se kao sasvim normalan jezik koji danas ima izvorne govornike (oko 2.000), svoje pisce i pesnike. Jedan od izvornih govornika je i čuveni Džordž Soroš!

Tokom 130 godina postojanja, esperanto je kao jezik generisao sopstvenu kulturu. Kultura nastaje iz jezika, ali i vrši dalji uticaj na razvitak jezika, a ovaj ponovo na kulturu, i tako ad continuum. Esperantisti iz različitih krajeva sveta tu kulturnu i jezičku zajednicu nazivaju Esperantujo. Ova zajednica je vrlo aktivna, a komunikacija članova se odvija na različitim susretima, konferencijama, putem radija, televizije, a u novije vreme – i preko interneta. Ono što spaja esperantiste sa različitih krajeva sveta je san o univerzalnom jeziku, pacifističke ideje, tolerancija i poštovanje između ljudi različitih nacionalnosti. Suvišno je reći da je zbog ovakvih ideja, kao i zbog jevrejskog porekla samog Zamenhofa, esperantu bila dodeljena negativna konotacija od strane nacista i fašista. Jezik, kao i njegovi govornici, bili su progonjeni, a kasnije su dovođeni u vezu i sa komunizmom. U Jugoslaviji je postojala jaka zajednica esperantista. Danas je sve manje zainteresovanih za učenje ovog jezika, jer ljudi ne vide direktnu korist. Učenje francuskog ili kineskog jezika ima pragmatičnu vrednost i može vam doneti dobro plaćen posao. Ipak, nada postoji. Internet igra sve važniju ulogu u povezivanju esperantista, a zaslužan je i za sve veću dostupnost literature. Sasvim besplatno možete učiti esperanto uz pomoć platforme za učenje stranih jezika – Duolingo, ili na višejezičnom sajtu za učenje esperanta – Lernu! https://lernu.net/sr.

Na esperantu je objavljeno 30.000 originalnih, ali i prevedenih književnih dela, naučne i stručne literature. Sam tvorac esperanta preveo je Hamleta kako bi pokazao mogućnost međunarodnog jezika da izrazi sve ono što mogu i nacionalni jezici. Pored velikih dela svetske književnosti, na esperanto su prevedene i svete knjige najvećih religija: Biblija, Kuran i Talmud.
Fenomenološki posmatrano, zanimljiv je uticaj koji je jedan veštački napravljen jezik izvršio na umetnike i kulture različitih naroda. Irski pisac Džejms Džojs je u „Fineganovom bdenju”, romanu koji se smatra jednim od najkompleksnijih umetničkih dela, koristio i esperanto.

Esperanto je pronašao svoje mesto i u popularnoj kulturi, inspirišući stvaraoce iz različitih sfera. Da li ste znali da je 1966. godine snimljen film Incubus, u kome su svi dijalozi na esperantu? Reference na ovaj jezik koji je nekada imao futuristički prizvuk možemo naći i u filmovima novijeg datuma: Gattaca, Blade: Trinity, Captain Fantastic, kao i u video-igrama. Esperanto nije zaobišao ni domaću kinematografiju. U filmu Već viđeno Gorana Markovića možemo čuti deo Gorskog vijenca na esperantu.

Iz ove perspektive, sasvim je sigurno da esperanto nikada neće uspeti da ostvari težnju svog tvorca i postane univerzalni jezik komunikacije, ali je utešno saznanje da još uvek postoje ljudi koji veruju u ideje koje stoje iza ovog jezika, ma koliko one izgledale utopistički.

Mi ohrabrujemo učenje jezika, bez obzira na to da li je u pitanju prirodni ili veštački jezik, jer učenje jezika pospešuje rad mozga. Naravno, esperanto vam neće biti od pomoći ukoliko vam zatreba sertifikovan prevod poslovne dokumentacije ili prevod diplome za apliciranje na master studije u inostranstvu. U tom slučaju uvek možete angažovati ABC prevode i biti sigurni da ćete dobiti kvalitetan prevod. Naše kancelarije se nalaze u Beogradu i Novom Sadu.

Ostavi komentar

Proverite da li ste uneli sve potrebne informacije gde je naznačeno (*). HTML kod nije dozvoljen.

Kvalitet i sigurnost

Prevodilačka agencija ABC Prevodi garantuje za sigurnost Vaših podataka, kao i za kvalitet usluga koje isporučuje. Zarad sigurnosti, uveli smo praksu potpisivanja ugovora o poverljivosti svih podataka klijenata

Svaki prevod koji je prosleđen klijentu prolazi kroz nekoliko kontrola:

  • prvi prevodilac predaje radnu verziju prevoda,
  • drugi prevodilac kontroliše i predaje završnu verziju,
  • zatim je vizuelno pregleda i prevodilac koji je prosleđuje klijentu.

Pri ovakvom načinu rada, mogućnost greške je svedena na minimum.

Cene

Svaki prevod je novi proizvod, novi autorski rad, tako da nije svaki prevod isti.
Zato se i cene razlikuju od slučaja do slučaja.

Za određivanje cene još četiri faktora su važna:

  • da li je za prevod potrebna overa sudskog tumača
  • koliko strana ima tekst koji se prevodi
  • u kom roku je potrebno završiti prevod
  • kojoj oblasti pripada tekst koji se prevodi

Standardna prevodilačka strana sadrži 1800 karaktera sa razmacima (Word Count).