Poštovani,

Molimo vas da izdvojite malo vremena i popunite upitnik o zadovoljstvu klijenata.

Hvala.

     
Menu

Blog

Vi ste ovde: PočetnaBlogDanas se u svetu obeležava Dan ruskog jezika

Danas se u svetu obeležava Dan ruskog jezika

Danas se u svetu obeležava Dan ruskog jezika

U okviru programa razvoja višejezičnosti i očuvanja kulturne baštine Ujedinjene nacije su 6. jun proglasile Danom ruskog jezika. A znate li zašto baš 6. jun, i od kakve je važnosti ovaj datum za ruski jezik? Na ovaj dan, davne 1799. godine, rođen je Aleksandar Sergejevič Puškin, čiji se književni rad smatra velikim početkom ruske klasične književnosti XIX veka. Prva asocijacija na ovog velikana je svakako „Evgenije Onjegin”, ali i dvoboji (čak 29 zakazanih) zbog epigrama, žena i časti. Pored pomenutog romana u stihovima Puškin je pisao pesme, drame i poeme.

Prepoznavanju lepote ovog jezika, kao i celokupnoj ruskoj kulturi, doprineli su i drugi pisci – spomenućemo samo neke od njih: Turgenjev, Dostojevski, Tolstoj, Čehov, Gogolj, Jesenjin, Ljermontov, Majakovski, Bulgakov, Zamjatin, Pasternak, Danil Harms. Spisku bismo dodali i Anu Ahmatovu i Marinu Cvetajevu, koja u knjizi „Moj Puškin”, pišući o Tatjani („Evgenije Onjegin”), kaže: „Lekcija smelosti. Lekcija ponosa. Lekcija vernosti. Lekcija sudbine. Lekcija usamljenosti”. Na popularnosti ruskog jezika i kulture nastavljaju da rade i savremeni ruski pisci poput Dovltova, Peljevina, Prilepina i Sorokina. Izdvojili bismo i Sergeja Lukjanenka, koji je trenutno jedan od najpopularnijih ruskih pisaca naučne fantastike, a koji je 2015. godine svojim prisustvom uveličao Beogradski sajam knjiga. Ovaj nepotpuni spisak ne može da prođe ni bez tvorca romana koji je nastao kao svojevrsni eksperiment, a reč je o Gluhovskom i njegovom postapokaliptičnom romanu „Metro 2033” (u izdanju Derete), kojeg je, još uvek nezavršenog, autor objavljivao na internetu i, slušajući sugestije svojih čitalaca, menjao njegov sadržaj. Dobitnici Nobelove nagrade za književnost su, pored Pasternaka, i Solženjicin, Brodski, Bunjin i Šolohov.

U Beogradu, Ruski centar za nauku i kulturu – poznatiji kao Ruski dom – već više od 80 godina predstavlja duhovni centar Rusije u Srbiji, a biblioteka Ruskog doma jedna je od najvećih ruskih biblioteka u Evropi.

A jeste li znali da u Sava centru postoji ogranak Biblioteke grada Beograda u kojoj možete pronaći oko 2.000 knjiga na ruskom jeziku? Ova biblioteka je orijentisana prema mlađim čitaocima, ali se na njenim policama nalaze i naslovi svetske književnosti na ruskom.

Ljubiteljima ruske kinomatografije bismo toplo preporučili film „Ostrvo“ čuvenog reditelja Lungina, ali i filmove reditelja Andreja Zvjaginceva i Balabanova. Mališanima nije potrebna posebna preporuka da svoj prvi kontakt sa ovim divnim jezikom ostvare gledajući avanture tvrdoglave ali šarmantne devojčice Maše i njenog beskrajno tolerantnog i brižnog prijatelja Mede. Deca su intuitivno prepoznala lepotu ovog jezika te kroz ovaj crtać naučila prve reči na ruskom jeziku.

Ukoliko vam zatreba prevod na ruski ili sudski prevodilac za ruski jezik (za usmeni prevod ili prevod sa overom), uvek se možete obratiti ABC prevodima za pomoć.
Za kraj vam donosimo Puškinovu pesmu „Spomenik“, u kojoj je pesnik izrazio uverenje da će, zahvaljujući svom književnom radu, biti slavljen sve dok postoji ijedan pesnik na svetu. Sa ove distance možemo sa sigurnošću reći da pesnik nije pogrešio u ovoj neskromnoj izjavi koja nam danas deluje kao naslućivanje budućnosti ili njeno proricanje. Uživajte u pesmi!

Podigoh spomenik što nije rukom tvoren,
neće mu prilaze zaboraviti puk.
Celom se ponosnim uzneo nepokoren
nad Aleksandrov ratni luk.

Ne, smrti nisam plen; moj duh sa lirom svetom
van sudbe sveg što mre, nadživeće mi prah.
Slavan ću ostati dok traje sa planetom
bar jednog pesnika dah.

O meni Rusijom živ glas proneće ljudi,
pomenuće me svud naroda njenih krug –
Slovena gordi sin, i Tunguz divlje ćudi,
Finac i Kalmik, stepa drug.

Dugo ću biti drag i mio svome rodu:
lirom sam bodrio svih dobrih težnji glas,
u veku okrutnom opevao slobodu,
za sužnje uvek zvao spas.

Najvišu zapovest o, muzo, verno sledi –
hvala i kletva spokojno slušaj zbor,
ne traži lovore, pred uvredom ne bledi,
i sa glupakom mani spor.
                                                      
(prepev Milorada Pavića)
                                                                                                                   
(Ilustacija: Хозацкая Екатерина, izvor MOIA RUSSIA)

Ostavi komentar

Proverite da li ste uneli sve potrebne informacije gde je naznačeno (*). HTML kod nije dozvoljen.

Kvalitet i sigurnost

Prevodilačka agencija ABC Prevodi garantuje za sigurnost Vaših podataka, kao i za kvalitet usluga koje isporučuje. Zarad sigurnosti, uveli smo praksu potpisivanja ugovora o poverljivosti svih podataka klijenata

Svaki prevod koji je prosleđen klijentu prolazi kroz nekoliko kontrola:

  • prvi prevodilac predaje radnu verziju prevoda,
  • drugi prevodilac kontroliše i predaje završnu verziju,
  • zatim je vizuelno pregleda i prevodilac koji je prosleđuje klijentu.

Pri ovakvom načinu rada, mogućnost greške je svedena na minimum.

Cene

Svaki prevod je novi proizvod, novi autorski rad, tako da nije svaki prevod isti.
Zato se i cene razlikuju od slučaja do slučaja.

Za određivanje cene još četiri faktora su važna:

  • da li je za prevod potrebna overa sudskog tumača
  • koliko strana ima tekst koji se prevodi
  • u kom roku je potrebno završiti prevod
  • kojoj oblasti pripada tekst koji se prevodi

Standardna prevodilačka strana sadrži 1800 karaktera sa razmacima (Word Count).