Danas se obeležava Svetski dan prevođenja!
Još od davne 1953. godine, na zahtev Međunarodne federacije prevodilaca (International Federation of Translators), obeležava se Svetski dan prevođenja, iako je tek prošle godine ovaj dan zvanično uvršten u kalendar svetskih praznika. Nije slučajno da je za ovaj praznik uzet dan Svetog Jeronima, koji se smatra zaštitnikom prevodilaca i prevodilačke struke, a tokom srednjeg veka slavljen je i kao zaštitnik Južnih Slovena.
Istorija Svetskog dana prevođenja
Sv. Jeronim je ostavio neizbrisiv trag svojim prevodom Biblije (tačnije Starog zaveta), i to ne sa grčkog, već sa hebrejskog na latinski jezik. Taj prevod, poznat i kao Vulgata, bio je zvanični tekst Biblije rimokatoličke crkve sve do 1979. godine. Jeronim je u ovaj poduhvat uložio 15 godina rada. I pred tom činjenicom ne možemo da ostanemo ravnodušni jer, za razliku od današnjih prevodilaca, Jeronim nije imao pri ruci različite gramatike, rečnike, ni svemoćni internet, niti je prevod radio u nekom od prevodilačkih programa. Vulgata je, inače, i prva knjiga koju je Gutenberg štampao 1455. godine.
Obeležavanjem ovog dana priznata je neprocenljiva uloga koju prevodioci imaju u povezivanju nacija u doba globalizacije, migracija stanovništva i višejezične politike Evropske unije. Ujedno, ovo je i prilika da odamo poštovanje ovoj plemenitoj struci, koju čine profesionalni sudski prevodioci. Oni svojim radom u oblasti prevođenja književno-umetničkih tekstova, naučnih radova, kao i usmenim prevođenjem govorene reči na skupovima i konferencijama doprinose razvoju čovečanstva i stvaranju internacionalnih diskursa.
Svetski dan prevođenja 2018.
Tema Svetskog dana prevođenja 2018. godine jeste promocija kulturnog nasleđa u vremenima koja se menjaju. Kako UNESCO poručuje, kulturno nasleđe nisu samo spomenici i zbirke predmeta već ono obuhvata i manje opipljive aspekte ljudskog stvaralaštva poput znanja, uverenja, odnosa prema drugim ljudima, ali i odnosa prema prirodi.
Teorija prevođenja - translatologija
Da li ste znali da su evropski univerziteti sredinom prošlog veka počeli sa uvođenjem jedne nove naučne discipline? Reč je o translatologiji, koja se bavi teorijom prevođenja. Možda vam ovo zvuči čudno jer se čovečanstvo bavi prevodilačkim poslom vekovima unazad (podaci o pismenom prevođenju sežu sve do drevnog Egipta – 3 000 godina unazad), ali tek tokom poslednjih nekoliko decenija govorimo o translatologiji kao samostalnoj naučnoj disciplini. Sve ovo propraćeno je i neverovatno brzim razvojem tehnologije, što je rezultiralo usavršavanjem jezičkih alata, ali i pojavom mašinskog prevođenja.
U okviru translatologije postoji više naučnih pristupa, a mi ćemo u kratkim crtama spomenuti nekoliko njih. Jedno od najranijih pristupa translatologiji je lingvistički pristup, koji prevod posmatra isključivo kao jezički ekvivalent (Zybatow, 2010), a prevođenje kao proces zamene tekstualnog materijala u izvornom obliku ekvivalentnim tekstualnim materijalom u drugom, ciljanom jeziku (Catford). Mi danas znamo da teorija ekvivalenta nije uvek moguća zbog različite prirode jezičkih sistema. Jezička kompetencija nije jedini uslov za dobar prevod. Kvalitetu prevoda i sporazumevanja doprinosi i poznavanje običaja, kulture i konvencija. Jedna od mnogih definicija prevođenja je i ta da je prevođenje lingvističko-kulturološki transfer informacije iz jezika A u jezik B, a važan deo tog procesa je kodiranje, odnosno dekodiranje teksta, to jest – poruke iz koda izvornog jezika u kod ciljanog jezika.
U razumevanje prevođenja promenu će uneti i deskriptivni pristup, koji akcenat stavlja na pitanja: Kakva se vrsta teksta prevodi? Zašto se i za koga prevodi?
Teorija funkcionalizma u prevođenju
Još jedno shvatanje prevođenja daje i teorija funkcionalizma, koja zastupa ideju da su u procesu prevođenja bitni cilj (svrha) prevoda i kompetentnost prevodioca. Prevođenje nije samo lingvistički transfer, već je, kao proces komunikacije, obeležen i kulturnom dimenzijom (Reiss-Vermeer). Pored gorepomenutih, poznati su još i kulturološko-sociološki, ali i postkolonijalni i društveno angažovani pristupi prevođenju.
Svakog dana u svetu se prevede hiljade stranica različitih tekstova. Ovo nije isključivo zahtev globalizacije, već i sve prisutnije lokalizacije. Primećujemo sve izraženiju potrebu za lokalizacijom prevoda kao posledicu modela misli globalno, delaj lokalno.
Ovaj tekst je naš način obeležavanja Svetskog dana prevođenja, kojim želimo da poručimo da je prevođenje beskonačni most što povezuje različite kulture i narode. Naš zadatak i dužnost je da taj most negujemo ukazivanjem na njegovu vrednost za čovečanstvo radi širenja i negovanja tolerancije i mira.
Svim kolegama Svetog Jeronima želimo srećan Svetski dan prevođenja!
A našim prevodiocima veliko hvala na dosadašnjem trudu i profesionalnosti.