Engleski jezik je zapadnogermanskog porekla - potiče od jezika germanskih doseljenika (Frizijaca, Angla, Sasa i Jutija). Uz globalnu upotrebu predstavlja 4.najrasporostranjeniji jezik, a sa preko pola miliona reči - engleski rečnik predstavlja najveći rečnik na svetu. Međutim, nije uvek bio ovakav kakvim ga danas poznajemo. Angli nazvani po pradomovini Engle su govorili jezikom Englisc, od čega je nastala današnja reč English. Engleski je od postanka do danas pretrpeo i još uvek trpi uticaje drugih jezika, te u stvari predstavlja mešavinu skoro svih jezika sveta.
Engleski jezik je zapadnogermanskog porekla - potiče od jezika germanskih doseljenika (Frizijaca, Angla, Sasa i Jutija). Uz globalnu upotrebu predstavlja 4.najrasporostranjeniji jezik, a sa preko pola miliona reči - engleski rečnik predstavlja najveći rečnik na svetu. Međutim, nije uvek bio ovakav kakvim ga danas poznajemo. Angli nazvani po pradomovini Engle su govorili jezikom Englisc, od čega je nastala današnja reč English. Engleski je od postanka do danas pretrpeo i još uvek trpi uticaje drugih jezika, te u stvari predstavlja mešavinu skoro svih jezika sveta.
Od naseljavanja Velike Britanije do pada pod Rimsko carstvo nije ostavljen pisani trag o poreklu ovog jezika. Međutim, ostao je uticaj latinskog jezika, te se neke od latinskih reči i danas upotrebljavaju u nauci i medicini. Kada su na englesko tlo kročila germanska plemena, sa sobom su donela elemente nemačkog jezika. 1066. godine Engleska pada pod vlast francuskih osvajača, te jezik trpi normanski uticaj. Jedno vreme je čak francuski bio službeni, a engleski se smatrao narodnim jezikom, iako se insistiralo na znanju oba jezika ( odatle potiče izreka da čovek vredi onoliko koliko jezika govori ). Uticaj francuskog jezika se zadržao u oblastima uprave, arhitekture, građevinarstva, religije, zakonodavstva, dok je zemljoradnja i stočarstvo spadalo pod okrilje niže anglo-saksonske klase, te su izrazi iz ovih oblasti izvornog porekla. Takođe, na
engleski jezik uticali su i grčki, španski, italijanski, meksički, karipski, portugalski, indijski, flamanski, arapski, kineski…S’ obzirom na mešanje klasa, naroda i uopšte govornika engleskog, ovaj jezik dobio je i najveći broj sinonima, te je i danas najbogatiji u ovom pogledu!
Istorijski razvoj engleskog jezika ima tri perioda: staroengleski, srednjoengleski i savremeni engleski. Staroengleski je bio u upotrebi bio od V do XI veka, pisano je alfabetom Runic koji potiče od anglosaksonske osnove i prihvaćenih latinskih i skandinavskih jezika. Srednjoengleski jezik se govorio u periodu od XI do XV veka, a vezuje se za uticaj francuskog jezika. Međutim, u XIV veku Englezi postaju opet vladajuća klasa, te je standardizovan i ozvaničen londonski dijalekat. Savremeni engleski jezik se deli na rani ( 1500-1800.god ) I kasni period ( 1800 – još uvek ), ali su razlike veoma male. Ovaj moderni
engleski jezik se još uvek menja.