(Ne)vidljivost žene u prevodilačkoj struci

Danas se u svetu obeležava Međunarodni dan žena. Povodom ovog praznika pokušaćemo da sagledamo položaj žene u sferi prevodilaštva, njenu ulogu, kao i doprinos ovoj struci, u svetu i kod nas.

Podređeni položaj žene tokom istorije dobro je poznat. Ipak, figura žene kao prevodioca javljala se kroz evropsku kulturu. Bez sumnje, uticaj koji su žene izvršile u ovoj oblasti bio je velik, ali u isto vreme njihov značaj je potcenjen, a njihova imena zaboravljena. Ovo ne iznenađuje s obzirom na činjenicu da su one malobrojne koje su bile privilegovane da steknu obrazovanje stvarale pod muškim pseudonimom. Za vreme renesanse, u Engleskoj, žene su prevodile religiozne tekstove, naravno – anonimno. To je slučaj i sa Margaret Roper, jednom od najobrazovanijih žena svog doba, ćerkom čuvenog Tomasa Mora. Zanimljiv je podatak da je kraljica Elizabeta I prevodila tokom čitavog života. Još interesantnija je činjenica da je upravo žena – Konstanca Garnet (Constance Garnett) ,,kriva’’ za upoznavanje engleske čitalačke publike sa delima tada još neotkrivene ruske književnosti. Među brojnim delima koje je prevela bili su „Rat i mir“, kao i „Ana Karenjina“.

Tokom dvadesetog veka, usled ratova koji su doveli do velikog broja ljudskih žrtava, naročito muškaraca, žene bivaju sve prisutnije na tržištu rada. Godine nakon Drugog svetskog rata izrodile su profesionalno prevođenje, a sa njim su bile rođene i žene prevodioci.

Predrasude i stereotipi

Često biva citirana sada već otrcana izreka da su prevodi poput žena: kad su lepi – nisu verni, a kada su verni – nisu lepi. Ovakva floskula, pored činjenice da je uvredljiva za žene, uvredljiva je i za prevodioce, barem one koji svoj posao obavljaju profesionalno i posvećeno. Stoga bi ovako nekorektnu misao mogao da izrekne samo loš prevodilac kome je srce slomila obožavana dama, a koji pride traži opravdanje za svoju nestručnost.

Još jedan stereotip o prevođenju i rodu zastupa tezu da su književnici uglavnom muškarci, a prevodioci pretežno žene, pa su muškarci ti koji su povezani sa stvaralačkim principom. U cilju obesmišljavanja ovog diskriminišućeg stereotipa, nezavisna izdavačka kuća And Other Stories tokom cele 2018. godine objavljivala je isključivo ženske pisce.

Žene prevodioci u svetu

Danas, u većini zemalja, žene imaju skoro ista prava kao muškarci. U svetu prevođenja žene su na čelu industrije, uzimajući u obzir da je ovo jedna od retkih profesija u kojoj je procenat žena viši u odnosu na broj muškaraca.

Prema podacima Evropske unije, 65% od ukupnog broja studenata koji izučavaju jezike, prevođenje i usmeno prevođenje čine žene. U evropskim institucijama žene prevodioci i sudski tumači čine 68%. Prevodilačka industrija, čiji su deo prevodilačke agencije, primer je jednakosti. Istraživanja na ovu temu pokazuju da je ovo jedna od retkih profesija koja nudi jednaku novčanu naknadu za muškarce i žene.

Ova rodna ravnopravnost je posledica različitih faktora. Samo neki od njih su:

• prevodilac ili sudski tumač je angažovan kao freelencer;
• radi od kuće;
• samim tim, poslodavac ne zna previše o njegovom privatnom životu (bračno stanje, da li ima decu);
• prevodioci ne bivaju angažovani na osnovu izgleda, već je odlučujući faktor kvalitet prevoda.

U čast žena u prevodilačkoj indsutriji tokom čitavog avgusta obeležava se – Mesec žena u prevodu. Ova značajna inicijativa ima za cilj borbu protiv stereotipizacije i skretanje pažnje na rodnu asimetriju u okviru prevodilaštva.

Prevod i prevođenje kod nas

U našoj sredini važi mišljenje da su žene te koje vole da komuniciraju i koje su obdarene sposobnošću lepog i lakog izražavanja. U nastavku ćemo spomenuti nekoliko izuzetnih žena koje su posadile seme prevođenja i aktivizma u našoj tradiciji. Malo je reći da svaka od njih zaslužuje zaseban tekst.

Isidora Sekulić bila je jedna od najobrazovanijih i najumnijih žena svog vremena. Iako je diplomirala matematiku i prirodne nauke, bavila se književnim radom. Pisala je eseje, književnu kritiku, putopise, pripovetke i romane. Govorila je i prevodila sa engleskog, nemačkog, francuskog i ruskog. Ostaće upamćena, između ostalog, i kao prva žena akademik.

Zorka Janković bila je aktivistkinja, urednica mnogobrojnih časopisa, književnica i prevodilac. Prvi književni prevod Zorka Janković objavila je 1903. u bečkom listu Parlamentar. Bio je to prevod Zmajeve „Pesme o pesmi“.

Borila se za emancipaciju žena i žensko pitanje. Evo kako je pisala o toj temi:

„Što srpska žena do sada nije dovoljno spremna da u velikoj meri sudeluje u narodnim i opštim poslovima, nije li ona tome, umnogome, sama kriva? Srpkinje, prenimo se! Dižimo svoj glas, krećimo u rad. Ne čekajmo da nam se na tanjiru, kao slatka ponuda, donosi hrana, potrebna da nas snaži za novi život, nego pripavljajmo same sebe. Novo doba će nam bez pardona postaviti zadatak: da se same brinemo o reorganizaciji položaja žena u našem narodu.”

Milica Stojadinović Srpkinja bila je pesnikinja i folkloristkinja, predvodnica ukletih pesnika. Živela je i stvarala u 19. veku. Među prvima je pisala o potrebi ozbiljnijeg obrazovanja devojaka. Prevodila je književna dela Balzaka i Getea. Svoju jedinu ljubavnu pesmu „Noć skuplja vijeka” Petar Petrović Njegoš posvetio je Milici koja je bila njegova inspiracija: „Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam kaluđer, eto nama kneginje Crnoj Gori”

Kada govorimo o prevođenju, a naročito o književnom prevođenju, ne možemo a da ne spomenemo tradicionalnu nagradu Udruženja književnih prevodilaca Srbije – „Miloš N. Đurić“. Ova nagrada nazvana po filologu i akademiku Milošu N. Đuriću dodeljuje se od 1968. godine. Zanimljivo je da žene čine oko 50% dobitnika ove prestižne nagrade. Nagrada obuhvata nekoliko kategorija za književni prevod proze i poezije, kao i književne esejistike ali i prevod humanistike. Spisak dosadašnjih dobitnika možete pogledati ovde.

Prevodilačke agencije i uloga žene u njima

Prevodilačka agencija ABC prevodi je tim koji svaki dan uspeva da zadovolji zahteve svojih klijenata pružajući im vrhunski kvalitet prevoda u najkraćem mogućem roku. Strpljenje, multitasking, ljubaznost, posvećenost poslu, detalju, kao i odlične organizacione veštine su karakteristike naših koleginica koje čine 80% preduzeća. Upravo ovo je razlog zbog kog nam je ova tema bliska.