Njegovo veličanstvo, gospodar jezika – Džon Ronald Ruel Tolkin
Dž. R. R. Tolkin je planetarno poznat kao najznačajniji pisac epske fantastike, čovek neverovatne imaginacije i erudicije. Šira publika ga zna kao tvorca „Hobita” i „Gospodara prstenova”, bez obzira na to da li se susrela sa vilenjacima i Srednjom Zemljom čitajući romane ili gledajući sada već kultne filmske adaptacije Pitera Džeksona.
Pravi ljubitelji i poštovaoci Tolkinovog dela znaju da je ovaj oksfordski profesor bio i vrsni poznavalac jezika – filolog, lingvista, malo je reći – gospodar jezika. Nije poznat tačan broj jezika koje je Tolkin govorio. Smatra se da je poznavao latinski, grčki, velški, nemački, norveški, danski, holandski, staroengleski, irski, romanske jezike (francuski, španski i italijanski), hebrejski i slovenske jezike (ruski, srpski). U detinjstvu se susreo sa esperantom (kasnije je bio i član društva britanskih esperantista), koji je možda bio inicijalna kapisla za njegov rad na polju stvaranja veštačkih jezika. Ipak, Tolkinov analitički um je uspeo da uoči nedostatke esperanta i te uvide je iskoristio u svom spisateljskom i lingvističkom poduhvatu.
Manje poznate činjenice o Tolkinu
Jeste li znali da je Tolkin stvorio preko 15 veštačkih jezika (termin koji se koristi je conlang, nastao kao skraćenica od sintagme constructed languages – konstruisani jezici)? Kovanica koju je sam Tolkin skovao je zapravo glossopoeia (stvaranje reči). Tolkin je bio fasciniran jezicima, oni su bili njegov „tajni porok”. U procesu stvaranja umetničkih jezika identifikovao je četiri važna elementa. Pre svega, izmišljeni jezici su morali da poseduju gramatičku strukturu. Pored toga, Tolkinu je bila veoma važna i fonetsko-estetska priroda reči. Uživao je u stvaranju zvuka, melodije i harmonije jezika. Ali kod ovog velikog pisca stvaranje jezika je tek početak, osnova. Jezik je početak kulture, a ne njen proizvod. Za Tolkina, glossopoeia i mythopoeia (građenje svetova) su neodvojivi, pa tako dolazimo do četvrtog elementa, a to je način na koji sama priča daje uporište (izmišljenom) jeziku. Pričanjem priča on obezbeđuje postojanje sveta za svoje jezike. Verovao je da veštački jezici mogu preživeti samo ukoliko iza sebe imaju mitove, legende i narod kome pripadaju (upravo je ovo nedostajalo esperantu). Epske razmere Tolkinovog poduhvata opisao je Dejvid Mej, jedan od najvećih ,,tolkinologa’’, rekavši: „To je kao da je Homer, pre no što je napisao „Ilijadu” i „Odiseju”, prvo morao da izmisli celu grčku mitologiju i istoriju...to je sigurno najsloženiji i najdetaljniji izmišljeni svet u celokupnoj istoriji književnosti”. Naravno, gradeći svoj Legendarijum, Tolkin je inspiraciju tražio u različitim izvorima, koristeći motive germanske i skandinavske mitologije, ali i motive biblijskih, grčkih, latinskih, istočnjačkih i keltskih legendi.
Tolkinov vilenjački jezik predstavlja čitavu jednu porodicu jezika. Jezik koji su stvorili prvi Vilenjaci imao je nesumnjiv uticaj na lingvistički razvoj ostalih jezika Srednje Zemlje. Nazvan još i primitivna kvenija, ovaj jezik je predak svih vilin-jezika, uključujući i kveniju (quenya) i sindarin (sindarin). U porodici vilenjačkih jezika prepoznajemo još i patuljački (khuzdul), valarski i crni govor. Pismo vilenjaka zove se tengvar (tengwar). Glavna odlika vilenjačkog jezika je melodičnost. U prilog toj milozvučnosti govori i činjenica da je na vilenjačkom jeziku Tolkin uspeo da piše i poeziju. Kvenija i sindarin su najrazvijeniji Tolkinovi jezici.
Kvenija je jezik Visokih Vilenjaka (ili Eldara). Njime se služi mali broj Vilenjaka i uglavnom se koristi u obredima i pesmama. Tolkin je za stvaranje ovog jezika bio inspirisan melodijom i strukturom finskog jezika, ali su na njega uticali i grčki i latinski. Ako ste mislili da je srpski jezik težak zbog sedam padeža, zamislite tek kako je Vilenjacima, čiji jezik ima čak deset padeža! I to nije sve, kvenija razlikuje i četiri gramatička broja i po pet dugih i kratkih vokala. Rečnik ovog jezika poznaje oko 5.000 reči. Zanimljivo je da vilenjački narod za opisivanje stvari koristi boje, pa su nazivi boja izuzetno važni u ovom jeziku.
Sindarin je Tolkin stvarao po ugledu na velški jezik (fonetski mu je najsličniji). Sama reč sindarin je zapravo reč iz kvenija jezika. Sindarin ima nekoliko različitih dijalekata, a Tolkin je o njemu govorio kao o jeziku Sivih Vilenjaka. Dok je kvenija jezik magije i poezije (viših sfera), sindarin je jezik svakodnevne komunikacije.
Nadamo se da smo pridobili vašu pažnju i da smo kod vas probudili interesovanje za genijalnog Tolkina. Sigurni smo da ćete nam oprostiti ako smo se malo udaljili od teme i ako u ovom tekstu niste pronašli korisne informacije u vezi sa prevođenjem. Bez brige, nadoknadićemo to u nekom od narednih tekstova.
Do tada, ukoliko vam zatreba prevod ličnih dokumenata, stručni prevod, prevod diplome, sudski tumač ili bilo koja prevodilačka usluga, možete nas naći na već dobro poznatim adresama.