Prevodilac čija je smrt promenila srpsku istoriju

Za sve one koji vole istoriju i zanimljivosti poput onih koje smo čitali u „Politikinom zabavniku”, donosimo tekst o jednom izuzetnom i misterioznom čoveku čija je pogibija promenila tok istorije srpskog naroda. Njegovo ime je Sima Nešić, a davne 1872. godine jedna ulica u Beogradu po njemu je dobila ime, koje je ostalo nepromenjeno sve do naših dana. Naravno, reč je o Siminoj ulici, koja se proteže od Matematičkog fakulteta pa sve do Skadarlije.

Ko je bio Sima Nešić – prevodilac za turski jezik?

Davnog 2. aprila 1831. godine knez Miloš donosi uredbu o osnivanju „Tajne policije za političke poslove”. Istog dana rođen je Sima Nešić. Ako uzmemo u obzir činjenicu da će Sima ostati upamćen kao jedan od prvih obaveštajaca Srbije, ne možemo a da se ne zapitamo – da li je ovo poklapanje slučajnost ili sudbina.

Sima je bio poliglota, i ostaće zapamćen kao preteča prevodilačke profesije. Kažu da je govorio 7 jezika, znanje ruskog je poneo iz kuće i crkve, nemački i latinski je savladao na studijama u Beču, dok je grčki, turski, romski i cincarski učio na ulici i pijaci. Ovaj tihi čovek, kako su o njemu pisali, voleo je da luta po ulicama gradova, pa je slušao, a zahvaljujući izvrsnoj memoriji – i pamtio, sve što bi moglo biti od značaja. Tako je dolazio do važnih informacija o zbivanjima u Carigradu, Beču, Moskvi, Bonu, Londonu, Rimu i Atini.

Glavni zadatak mu je bio da dođe do saznanja o turskoj upravi u Beogradu, a znamo da su u to vreme Turci Beogradom vladali sa Kalemegdana. Kao pravi tajni agent uspeo je da se uvuče u tursku upravu kao terdžuman – tumač, pa odatle i nadimak Sima Terdžuman. Turci su po čitavoj varoši imali policijske stanice, a Nešić je kao prevodilac za turski bio u njima angažovan. Pošto su neki slučajevi dospevali i do samog beogradskog paše, Nešić je i njemu prevodio. Na taj način bio je na samom izvoru informacija.

Šta se tačno desilo tog kobnog 15. juna 1862. godine?

Ukratko, naši udžbenici uče nas da je tog letnjeg dana, pre više od 150 godina, stradao srpski dečak Sava Petković u incidentu kod Čukur-česme. U redu za vodu, usled svađe i huškanja, jedan obesni turski nizam* je teškim krčagom usmrtio dečaka. Ova strašna vest se pronela čaršijom, pa se Sima vrlo brzo našao na mestu nesreće sa prijateljem policajcem, nekim Nišlijom. Kako bi sprečili dalju eskalaciju sukoba, Sima i Nišlija su Turčina koji je usmrtio dečaka poveli kroz današnju Siminu ulicu kako bi ga predali turskoj policiji. U prolasku pored srpske policijske stanice, srpski policajac je slučajno opalio iz puške u vazduh. U blizini su se našli i turski policajci, koji su, čuvši pucanj, otvorili paljbu, u kojoj su stradali Sima, prevodilac za turski, i Nišlija, a po drugim zapisima – još par srpskih policajaca. Kako bi sprečili sahranu poginulih Srba i eventualnu pobunu, Turci su sa kalemegdanske tvrđave bombardovali varoš, a naročito Tašmajdansko groblje. Ovi događaji doveli su do intervencije velikih sila. Tako je započet proces koji je kao krajnji rezultat imao povlačenje Turaka iz Beograda.

Sećanje na Savu

Danas na Dorćolu, u Dobračinoj ulici – na mestu gde se sukob odigrao – stoji spomenik u znak sećanja na nesrećnog Savu. Ako budete u prolazu, posetite spomenik „Dečak sa razbijenim krčagom”, koji je podignut 1931, a delo je vajara Simeona Roksandića. Nažalost, spomenik je devastiran 2010. godine, a malog Savu su huligani ubili i drugi put, sada simbolično – razlupavši skulpturu. Huligani su bronzu pokušali da prodaju, ali na sreću, nisu uspeli u tome. Spomenik je rekonstruisan i vraćen na svoje mesto, gde se i danas nalazi.

 „Ljude je trebalo odučavati od baratanja puškama, a podučavati u baratanju rečima”

Osim toga što je jedna ulica koju danas krase guste krošnje platana dobila ime po ovom velikom čoveku, Simi Terdžumanu priznanje je odalo i Društvo simultanih i konsekutivnih prevodilaca Srbije proglasivši 15. jun za Dan DSKPS-a i usmenih prevodilaca. Nešić će ostati upamćen i kao prevodilac za turski, jedan od prvih u struci, ali i kao jedina žrtva srpskog prevodilaštva.

O njemu je književnica Svetlana Velmar Janković pisala: „Sima je pratio reči nepoznatog zvuka, pripitomljavao ih za sebe i otkrivao tajne sporazumevanja. Kako je rastao, sve se duže igrao tako što je rečenice sa jednog jezika prevodio na drugi, treći, četvrti. Po mišljenju ovoga mladića, ljude je trebalo odučavati od baratanja puškama, a podučavati u baratanju rečima“.

Ostaje činjenica da je jedan prevodilac, danas bismo rekli – tumač za turski jezik, izgubio život želeći da uradi nešto ispravno za svoj narod u strašnim vremenima okupacije. To nas podseća da posao prevodioca nije jednostavna profesija. Ona zahteva ljude posebnog kova, širokog obrazovanja i izuzetne memorije, spremne na različite životne izazove i, povrh svega, velike diplomate.

Sredinom 19. veka nisu postojale prevodilačke agencije u Beogradu, već samo talentovani pojedinci koji su, između ostalog, bili i prevodioci.

Ukoliko vam zatrebaju prevodilačke usluge, možete nam se obratiti putem mejla, telefona ili možete doći lično u jednu od naših kancelarija. Lokacije možete pogledati ovde. I ne zaboravite da su prevodilačke agencije u Beogradu brojne, ali nisu sve pouzdane i ne pružaju sve podjednako visok kvalitet prevoda. Mi se trudimo da negujemo bar delić one ljubavi i posvećenosti prema jeziku koje je Sima Terdžuman živeo i zbog koje je stradao.

* Reč nizam turskog je porekla i znači vojnik – pripadnik prve regularne vojske ustanovljene u turskoj carevini 1826. godine. Ova reč na turskom znači i red, pravilo, poredak. 

Korišćene fotografije:
Za naslovnu stranu bloga - Sima Nešić, terdžuman, delo Uroša Kneževića, Narodni muzej, Beograd