Jezici čine važan deo turističke i ugostiteljske profesije pa se poznavanje jezika javlja kao jedan od glavnih zahteva struke. Turistička branša kao jedna od vodećih globalnih industrija već neko vreme razmišlja lokalno. Lokalizovan prevod turističkih brošura, bloga ili sajta će zadobiti poverenje potencijalnog kupca, jer će kupac, čitajući sadržaj, imati osećaj da je tekst pisan baš za njega.
Svima nam je jasno da su turizam i jezici neraskidivo povezani. Jezici čine važan deo turističke i ugostiteljske profesije pa se poznavanje jezika javlja kao jedan od glavnih zahteva struke. Turistički vodiči, agenti, konobari i zaposleni u hotelima vladaju najmanje jednim stranim jezikom, a sve češće možemo da primetimo da poznaju dva, nekad čak i tri jezika.
Najčešće korišćen jezik u ovim vodama svakako jeste engleski. Danas je teško naći jelovnik ili kartu pića koji ne sadrži i prevod na ovaj jezik. Pored njega, u Evropi su u ovim sferama poslovanja veoma zastupljeni još nemački i francuski jezik. Ipak, praksa pokazuje da obraćanje publici na ovim jezicima nije dovoljno. Sadržaj mora biti prilagođen internacionalnoj publici, ali kako zadobiti tako širok spektar klijenata? Odgovor je jednostavan - potrebno je obratiti im se na njihovom maternjem jeziku ističući njima bitne vrednosti, pritom izbegavajući škakljive teme koje bi u njihovoj kulturi mogle imati status tabua. I tu na scenu stupa jedna posebna vrsta prevodilačke usluge – lokalizacija.
Kuda poći?
Turistička branša kao jedna od vodećih globalnih industrija već neko vreme razmišlja lokalno. U okviru ove kosmopolitske indsutrije sve je primetniji spoj dva dijametralno suprotna pojma, dva koncepta: globalno i lokalno. Cilj je, pogađate, ostvarenje veće zarade. Kako bi zadobili što širu publiku (globalnu), ove delatnosti akcenat u poslovanju stavljaju na lokalno. Tako fokus velikih kompanija, a sve češće i manjih preduzetnika iz oblasti turizma, postaju upravo specifičnosti različitih kultura i zahtevi tržišta na kojima plasiraju svoje proizvode i usluge.
Čini se da je ovo je dobar trenutak da napravimo jasnu razliku između običnog prevoda i lokalizacije. Prevod se uglavnom posmatra kao proces zamene teksta u izvornom obliku ekvivalentnim tekstom u drugom, ciljanom jeziku. U ovom procesu se odvija jedan lingvistički transfer. Ali prevođenje vrlo često podrazumeva još jedan finiji i suptilniji sloj – kulturološki. U tom slučaju na scenu stupa lokalizacija.
Lokalizovan prevod turističkih brošura, bloga ili sajta će zadobiti poverenje potencijalnog kupca, jer će kupac, čitajući sadržaj, imati osećaj da je tekst pisan baš za njega. Evo jednog primera koji jasno ilustruje gorespomenuto. Zamislite da ste na sajtu turističke agencije koji je preveden na srpski jezik i da na njemu vidite specijalnu ponudu za krstarenje koja važi samo do listopada. Naravno, ukoliko pripadate generacijama rođenim pre 2000. godine, vi ćete znati da je u pitanju mesec oktobar, ali ćete verovatno pomisliti kako se dotična agencija nije previše potrudila oko prevoda sajta. Možda će vas ovo navesti da pomislite (s punim pravom) da ni usluga koju pružaju nije bolja od toga. Isto će i Britanac pomisliti ukoliko na sajtu sa domaćim domenom pročita reč „fall” umesto „autumn”. Iako obe reči označavaju jesen, treba imati na umu razliku koja postoji između britanskog i američkog engleskog.
Svaki detalj teksta zahteva precizan i odgovarajući prevod kako bi se ugostitelj na pravi način obratio potencijalnom klijentu. Zato je važno da prevod reklamnog materijala bude preveden od strane profesionalnog prevodioca koji će izvršiti lokalizaciju materijala, odnosno, prevod će prilagoditi društvenim i kulturološkim zahtevima tržišta na koje izlazi sa ponudom. Ovakva prsta prevodilačke usluge zahteva široko obrazovanje prevodioca, ili pak krajnje stručno poznavanje određene materije.
Prevođenje za turističku industriju može biti zabavno, inspirativno i veoma kreativno. Ono zahteva dosta istraživanja, samim tim i učenja o mestima koje nikad nismo posetili. Prevodioci „novajlije” često naprave početničku grešku misleći da je prevod turističkih tekstova lak, jer tekstovi nisu uskostručni, niti su preterano dugački. Sa druge strane, kompanije iz oblasti turizma i ugostiteljstva prave istu grešku, i neretko teraju svoje zaposlene da sami rade prevode koristeći Google translate. Ipak, stvarnost je malo drugačija. Prevođenje turističkih materijala nosi sa sobom određene izazove, a prevod niskog kvaliteta itekako može da utiče na reputaciju turističke agencije, hotela ili apartmana koji izdajete. Rezultati ankete rađene 2013. godine u kojoj su ispitanici bili građani Britanije kažu da čak 80% ispitanih nikad ne bi angažovalo agenciju sa lošim prevodom sajta. Ovo je potpuno razumljivo, kao što niko od nas verovatno ne bi otišao kod frizera sa lošom frizurom.
Možda ste skoro imali prilike da čitate o slučaju koji je zapalio društvene mreže a potom je o njemu pisao i BBC na srpskom jeziku. Radi se o prevodu reklamnog materijala Turističe organizacije Srbije. Zamisao je je bila sjajna, ali sama realizacija nije najbolje sprovedena. Informativna brošura daje predloge kako i gde provesti 52 vikenda u Srbiji. Nažalost, nama će poslužiti kao primer lošeg prevoda, ali i objašnjenje zašto prevodilačka agencija ima izuzetno važnu ulogu u ovakvim projektima.
U spomenutoj brošuri Fruška gora je prevedena na engleski kao Fruška Mountain. Simpatična ulica u Novom Sadu prevedena je kao Laza Telečki's Street. Dobro poznati svadbarski kupus je tako postao cabbage served at weddings, iliti kupus koji se služi na svadbama. U istoj brošuri Šabac je opisan kao „Small Pariz” – i to bi bilo sasvim u redu da se na engleskom jeziku Pariz ne piše Paris.
Nadamo se da ste na kraju ovog teksta ostavili bar malo mesta za desert. U ponudi jednog restorana domaće kuhinje, na engleskom jeziku, naleteli smo na Bosnian dates. Slatko smo se nasmejali ovom dovitljivom prevodu koji ipak moramo da svrstamo u kategoriju prevodilačkih bisera. Naravno, sasvim ispravno ste naslutili da su u pitanju dobre, stare urmašice, ili hurmašice. Svima nama sa Balkana bi bilo jasno da se iza ovog naziva krije kolač nešeg detinjstva, a ne neka posebna vrsta urmi koja raste samo u Bosni. Ali šta bi pomislili gosti iz Australije ili Meksika kada bi im umesto bosanske urme na tanjiru bila poslužena urmašica? Mi smo sigurni da bi se oduševili iako im ništa ne bi bilo jasno
Slika uvek govori hiljadu reči