Putevi jednog jezika su čudesni, kao i uticaji koje je jedan jezik u stanju da izvrši. Zahvaljujući leksikografskim priručnicima, moguće je utvrditi okviran broj pozajmljenih reči u određenom jeziku u konkretnom vremenskom periodu. Tako je Abdulah Škaljić 1957. zabeležio u rečniku „Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku” čak 8742 reči turskog porekla, dok Rečnik Matice srpske registruje oko 2500 ovakvih reči.
Ako pripadate generacijama rođenim posle 2000. godine, velika je verovatnoća da vam neće biti jasno „šta je pisac hteo da kaže” kada čujete izreku: „Doterao cara do duvara”. U ovom tekstu pisaćemo baš o takvim rečima, koje su se od davnina odomaćile u srpskom jeziku – toliko da se neke od njih javljaju kao glavni element frazeologizama, ali koje danas sve više gube svoju upotrebu. Znate li kako se one zovu? Da, pogodili ste, reč je o turcizmima. Danas pažnju poklanjamo rečima iz turskog, ali i arapskog i persijskog jezika, koje su nam poznate kao turcizmi i arabizmi. U širem kontekstu bi možda bilo ispravnije reći orijentalizmi?
Inspiraciju za ovu temu dobili smo zahvaljujući mesečnoj akciji koja u toku decembra u fokus stavlja turski jezik i sve prevodilačke usluge sa srpskog na turski jezik, i obrnuto.
Arabizmi su posredne pozajmljenice iz arapskog, koje su u srpski jezik ušle posredstvom turskog za vreme viševekovne osmanlijske okupacije Srbije. Širile su se sve do kraja 19. veka kroz tursku administraciju i vojsku, ali i preko islama, koji je najveći uticaj izvršio na teritoriji Bosne i Hercegovine. Kroz ovu sferu u naš jezik ušli su i i islamizmi – termini koji se odnose na verski život i običaje muslimana. Otuda je jasno zašto su ove reči ostavile dubok trag u našoj kulturi i jeziku i zašto se uobičajilo da za njih kažemo turcizmi iako je u nekim slučajevima ispravnije reći arabizmi.
Zahvaljujući leksikografskim priručnicima, moguće je utvrditi okviran broj pozajmljenih reči u određenom jeziku u konkretnom vremenskom periodu. Tako je Abdulah Škaljić 1957. zabeležio u rečniku „Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku” čak 8742 reči turskog porekla, dok Rečnik Matice srpske registruje oko 2500 ovakvih reči. Smatra se da u savremenom srpskom književnom jeziku ima oko 3000 turcizama. Za samo 60 godina nestalo je iz upotrebe skoro 6000 reči. Da li vas to iznenađuje? Ne bi trebalo jer jezik je živ organizam, reka koja neprestano teče, i neprestano se bistri i muti (Meša Selimović).
Iako blede značenja arhaizama i istorizama kao što su – terzija, ajluk, dahija, spahija, bimbaša i mnogi drugi, u svakodnevnom govoru ima i onih pozajmljenica koje doživljavamo kao svoje, toliko da za mnoge ne bismo mogli da nađemo sinonim – bakar, duvan, kula, hajduk, mušterija, kajmak, ćuprija, sanduk, gajtan, jorgan, jastuk, dugme, kusur, papuča, tepsija, čarapa, čorba, šećer, marama, česma, đon, kundak, vez itd.
Putevi jednog jezika su čudesni, kao i uticaji koje je jedan jezik u stanju da izvrši. Zanimljivo je da je vrlo mali broj arabizama došao do nas direktno. U novije vreme to je slučaj sa pozajmljenicom koja se poslednjih godina mogla često čuti u medijima – al-Kaida (qā‘ida – osnova).
Hajde da pogledamo na konkretnim primerima kako su arapski etimoni pretrpeli izvesne promene na fonetskom i semantičkom planu – prvo u turskom, da bi se potom odomaćili u srpskom jeziku: ćevap (tur. kebap od ar. kabāb – pečeno meso); sevap (tur. sevap od ar. tawāb – nagrada); dućan (tur. dükkan od ar. dukkān); fukara (tur. fukara od ar. mn. fuqarā’ – sirotinja); ćef/ćeif (tur. keyif od ar. kayf – uživanje).
Ulogu posrednika nije imao samo turski već i evropski jezici. Preko latinskog jezika mnogi pojmovi iz prirodnih nauka, kao što su: cifra (sifr – nula); alkohol (al-kuhūl); algebra (al-ğabr – sklapanje), ustalili su se u evropskim jezicima, pa i u srpskom.
Šta uradite ujutru čim se probudite i bez čega dan ne može da započne ni kod kuće ni na poslu? Pristavite džezvu? Za neke je turska kafa pravi mali ritual koji biva upotpunjen kockom ratluka. A na putu do posla – vruć burek ili đevrek? Za ručak ste poneli sarmu ili ćete na brzaka pojesti ćevape... Posle posla kupite baklave i tulumbe da iznenadite suprugu, supruga, roditelje, decu... Po ovom kratkom gastronomskom pregledu dana jednog prosečnog građanina ili građanke Srbije možemo videti koliko je dubok trag ostavila turska kultura u različitim sferama života mnogih naroda Balkana. Ako pogledamo samo našu nacionalnu kuhinju, čovek bi mogao da pomisli da mu prevodilac za turski (bar u kafani) i nije potreban.
Šalu na stranu, ukoliko vam zatreba prevod sa srpskog na turski jezik ili sudski tumač za turski, budite slobodni da nam se obratite. Prevodilačka agencija ABC prevodi u decembru odobrava specijalan popust na sve prevode za srpsko-turski jezički par.
