Danas se u svetu obeležava Dan kineskog jezika

Jezik sa najvećim brojem govornika zaslužio je da ima svoj dan u godini. Svakog 20. aprila u svetu se obeležava Dan kineskog jezika.

Tvorcem kineskog pisma smatra se Cang Đije (仓颉 Cāng Jié). Legenda kaže da je imao četiri oka i četiri zenice. Bio je pisar jedne od najvažnijih figura u kineskoj mitologiji - Žutog cara (黄帝 Huángdì), praoca kineskog naroda, koji ga je zadužio da stvori pismo. Cang Đije je dugo razmišljao i jednog dana, kada je ugledao otisak životinjskog stopala u zemlji, dobio je ideju! Počeo je da razmišlja po čemu se pojave razlikuju jedna od druge. Na osnovu tih razlika napravio je znakove koje je predstavio Žutom caru. Po legendi, tada su s neba počele kišiti žitarice. Zato u periodu Kiša žitarica, jednom od 24 solarna razdoblja u kineskom tradicionalnom kalendaru za obeležavanje poljoprivrednih aktivnosti, UN obeležava Dan kineskog jezika kao vid slavljenja multilingvizma i kulturne različitosti, ali i kao vid promocije jednog od šest zvaničnih jezika Ujedinjenih nacija.

Kineski jezik je jedan od najstarijih jezika na svetu. Najstariji tragovi kineskog pisma pronađeni su na oklopu kornjače i kostima koji su se koristili za proricanje sudbine u vreme dinastije Šang (1766 – 1123. p.n.e.), što pokazuje starost pisma od preko 3.000 godina.

„Kineski karakteri su neodvojivi deo kineske slike sveta. Oni su ono najdragocenije sabrano kroz igru tački i linija, koji u određenom ritmu poigravaju ostavljajući trag tuša na pirinčanom papiru. U kineskim karakterima krije se celokupna civilizacijska matrica Kine, pa ovladavanje njihovim ispisom, strukturom i prirodom najbolji je put ka kineskoj duhovnosti. To je razlog što je kaligrafija najcenjenija umetnost u Kini, i što se veruje da želje ispisane kineskim karakterima i predate plamenu vatre imaju moć da „željeno“ prenesu u „druge svetove“. Ono što oni nose nisu pojavno ispisa, već „poruke“ koje idu iza ili izvan svakog jezika i pisma.“1

Standardni mandarinski je zvanični govorni jezik Narodne Republike Kine, Tajvana i Hongkonga. Njime govori oko 900 miliona kineske populacije (oko 70% govori mandarinski, a čak 95% ga razume), i zato još nosi naziv zajednički jezik. Smatra se da kineski jezik ima oko 240 dijalekata. Govornici 140 dijalekata se međusobno ne razumeju. U kineskom jeziku postoji preko 50.000 ideograma, i taj broj svakodnevno raste. Da bi neko čitao kineske novine potrebno je da poznaje 2.000 znakova, toliko nauče deca za šest godina školovanja. Za čitanje književnih dela na kineskom jeziku ta brojka raste i iznosi oko 8.000.

Tradicionalno, do 1955. godine kinesko pismo je pisano horizontalno, zdesna-nalevo. Od 1955. godine kinesko pismo počinje da se piše vertikalno, sleva-nadesno.

Znate li šta predstavlja ideogram na slici? 

U pitanju je najsloženiji karakter u savremenom kineskom jeziku i sastoji se od 57 poteza. Ovaj karakter označava posebne široke nudle - biang biang mian, specifične za pokrajinu Šansi. Ovaj ideogram nećete pronaći ni u tradicionalnim ni u savremenim rečnicima kineskog jezika. Postoji par teorija o njegovom nastanku. Jedni smatraju da je reč biang povezana sa zvukom koji ljudi proizvode dok žvaću ove rezance, drugi su pristalice teorije po kojoj se reč dovodi u vezu sa zvukom koji nastaje kada kuvar razvlači nudle i udara njima o sto. Obe teorije govore o onomatopejskom poreklu reči. Simpatična je priča po kojoj je ideogram osmislio dovitljivi student koji nije imao novca da plati obrok (nudle), ali je svojom snalažljivošću uspeo da nadmudri kuvara izmislivši ovaj impresivni ideogram koji kuvar nije umeo da ponovi.

Na kineskom jeziku pišu i dva dobitnika Nobelove nagrade za književnost: Gao Singđeng i Mo Jen. Dela oba autora su prevedena na srpski jezik. A da li znate na kog srpskog pisca je kineska poezija izvršila jak uticaj – toliko jak da je priredio „Antologiju kineske lirike“ te davne 1920. godine. Evo male pomoći u vidu početnih stihova „Lamenta nad Beogradom“:  „Jan Majen i moj Srem, / Paris, moji mrtvi drugovi, trešnje u Kini, / priviđaju mi se još, dok ovde ćutim, bdim, i mrem / i ležim, hladan, kao na pepelu klada“. Da, pogodili ste, u pitanju je Miloš Crnjanski, u čiju je poeziju ušetao dobro poznat istočnjački topos – trešnjev cvet.

Još jedan susret sa kineskom kulturom i jezikom odvija se kroz sedmu umetnost. Kineska kinematografija je počela da osvaja Zapad kroz kung fu filmove. Ukoliko ste pripadnik neke od starijih generacija, vrlo je verovatno da će vam prva asocijacija na kineski film biti Brus Li. Međutim, danas među novijim kineskim filmskim ostvarenjima ima žanrovske različitosti (istorijska drama, ratni spektakl, epska fantazija, bajka).  Pored nezaboravnih filmova kao što su: „Heroj“, „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“, „Kuća letećih bodeža“, „Bratstvo ubica“, toplo vam preporučujemo i filmove reditelja Wong Kar-Vai-ja: „Raspoloženi za ljubav“ i „2046“, u kojima ćete, umesto spektakla, specijalnih efekata i letećih bodeža, pronaći jednu sasvim drugačiju poetiku.

ABC prevodi je agencija koja nudi usluge prevođenja na bilo koji strani jezik, pa tako i prevođenje sa srpskog na kineski jezik, i obrnuto. Sudski tumači za kineski jezik obezbediće vam overu zvaničnih i ličnih dokumenata, diploma, svedočanstava, lekarskih i drugih izveštaja... Prevodioci za kineski jezik obezbeđuju usmeno i pismeno prevođenje, a po potrebi - i hitne prevode običnih ili stručnih tekstova. U zavisnosti od vrste prevoda zavisi i cena prevođenja, a od nas možete dobiti besplatnu procenu i najpovoljniju ponudu!

1) Izvor: Institut Konfučije, internet stranica, pogledaj OVDE, prof. dr Radosav Pušić