U martu se širom Srbije, kroz različite inicijative od strane škola, udruženja, muzeja, ambasada, kulturnih centara i predstavništava, održavaju brojne manifestacije koje slave francuski jezik i kulturu. Na sajtu Francuskog instituta u Srbiji možete pogledati raznovrstan sadržaj koji je planiran za mesec frankofonije, a odvija se u 14 gradova (Beograd, Čačak, Gornji Milanovac, Kladovo, Kragujevac, Kraljevo, Niš, Novi Sad, Požarevac, Šabac, Smederevska Palanka, Stara Pazova, Užice, Vrnjačka Banja).
U martu se širom Srbije, kroz različite inicijative od strane škola, udruženja, muzeja, ambasada, kulturnih centara i predstavništava, održavaju brojne manifestacije koje slave francuski jezik i kulturu. Na sajtu Francuskog instituta u Srbiji možete pogledati raznovrstan sadržaj koji je planiran za mesec frankofonije, a odvija se u 14 gradova (Beograd, Čačak, Gornji Milanovac, Kladovo, Kragujevac, Kraljevo, Niš, Novi Sad, Požarevac, Šabac, Smederevska Palanka, Stara Pazova, Užice, Vrnjačka Banja). Bilo da ste frankofoni ili ne, sigurni smo da ćete u bogatoj ponudi pronaći sadržaj koji vam je blizak. Na programu su: koncerti, frankofona pesma, stripovi (Gaša Šeprtlja slavi 61. rođendan!!!), razna gastronomska dešavanja, izložbe, filmovi, predavanja i razgovori o kulturnoj baštini.
Sigurno ste mnogo puta čuli reč „frankofonija”, verovatno ste je i sami iskoristili više puta u razgovoru. A da li znate šta ona tačno znači, i na šta se odnosi?
U samoj reči frankofonija postoji izvesna dvosmislenost. Reč frankofonija, pisana malim slovo f, označava jednu objektivnu, geolingvističku stvarnost, zapravo – činjenicu da u svetu milioni ljudi govore francuski jezik, a nisu Francuzi. S druge strane, Frankofonija, pisana velikim slovom F (franc. l'Organisation internationale de la Francophonie), međunarodna je organizacija koja predstavlja skup država, zemalja i regija koje koriste francuski kao nacionalni, službeni, radni i jezik međunarodne komunikacije. Frankofoniju čini 55 zemalja članica, i 13 zemalja posmatrača na samitima ove organizacije (Jermenija, Austrija, Hrvatska, Gruzija, Mađarska, Litvanija, Poljska, Češka Republika, Slovačka, Slovenija, Srbija, Ukrajina i Mozambik). Frankofonija radi na razvijanju lingvistike i kulture u doba globalizma. Njen glavni cilj je promovisanje kulturne i jezičke raznolikosti, ali i zalaganje za ljudska i društvena prava. Često je isticana činjenica da je ova ideja o zajednici različitih naroda koji govore francuski jezik rođena van Francuske, od strane afričkih političara, kako bivša imperijalna sila ne bi bila dovođena u vezu sa neokolonijalizmom.
U svetu se svakog 20. marta obeležava dan francuskog jezika u okviru Frankofonije. Ako želite da saznate neke zanimljive činjenice o francuskom jeziku, obavezno pročitajte tekst koji smo ranije objavili:
ZANIMLJIVOSTI O FRANCUSKOM JEZIKU
Kako ne bismo ponavljali već napisano, za vas smo izdvojili nekoliko interesantnih činjenica i par preporuka. Nadamo se da ćete uživati.
Prema Uneskovoj bazi podataka o prevodima, jedan od rodonačelnika naučne fantastike – francuski pisac Žil Vern, drugi je pisac na svetu po broju prevedenih dela, sa čak 4.751 prevodom (na prvom mestu se nalazi Agata Kristi). Knjiga koja se po broju prevoda (na čak 300 jezika) nalazi na drugom mestu, odmah iza Biblije, jeste „Mali princ” francuskog pisca Antoana de Sent Egziperija. Na ovoj listi našao se još jedan francuski pisac, rođen u Alžiru, koji je i dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Naravno, pogađate – reč je o Alberu Kamiju i njegovom romanu „Stranac”.
Kada već govorimo o francuskom jeziku, književnosti i kulturi, trebalo bi spomenuti i Stanislava Vinavera, čoveka koji je uspeo da nam živim i virtuoznim prevodom Rableovog romana „Gargantua i Pantagruel” približi i dočara jedno od najvažnijih dela svetske književnosti.
Kako govoriti o francuskom jeziku i kulturi bez makar kratkog osvrta na francusku kinematografiju. Na svim listama najboljih francuskih filmova nalaze se ostvarenja reditelja francuskog novog talasa, koji su eksperimentisali sa filmskom formom (Godar, Trifo, Agnes Varda...). Ipak, film koji je svojom lepotom, toplinom i pričom ostavio najjači utisak na ljude širom sveta jeste „Čudesna sudbina Amelije Pulen“ (Le Fabuleux Destin d'Amélie Poulain).
Francuski jezik na zanimljiv i prepoznatljiv način prožima i devetu umetnost. Među ljubiteljima ove umetnosti ima mnogo onih koji naročito cene francusko-belgijsku školu stripa. U Jugoslaviji su generacije tinejdžera odrastale uz avanture Asteriksa i Obeliksa, Gaše, Taličnog Toma i Tintina. Znate li da je Duško Radović, radeći u redakciji beogradskog lista Kekec kao scenarista stripova i prevodilac sa francuskog, zaslužan za sjajan prevod imena u Taličnom Tomu? Zaposleni u našoj prevodilačkoj agenciji preporučuju autore kao što su Šabute, Pol Koe, Vilfrid Lupano i Enki Bilal. Ukoliko ste rasli uz gegove čuvenog junaka nastalog iz pera Andrea Frankena, posetite izložbu koja je postavljena u Francuskom institutu, a posvećena je Gaši Šeprtlji, koji ove godine slavi 61. rođendan. Izložbu možete posetiti do 4. aprila.
Ukoliko vam je potrebano prevođenje sa francuskog jezika na bilo koji drugi jezik, kao i prevođenje sa srpskog na francuski jezik, agencija ABC prevodi je tu za vas! Naši prevodioci i sudski tumači ozbiljno i stručno vrše prevode najrazličitijih tipova dokumenata. Naše kancelarije možete naći u Beogradu i Novom Sadu.
